bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Luke 9
Luke 9
Serbian CNZ
← Chapter 8
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 10 →
1
А Дванаесторицу сазва и даде им моћ и власт над свима демонима и да лече болести.
2
И посла их да проповедају царство Божје и да лече болеснике.
3
И рече им: „Ништа не узимајте на пут, ни штап, ни торбу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате две хаљине.
4
Ако пак уђете у коју кућу, онде остајте и онде полазите.
5
И који год вас не приме, изађите из онога града, отресите прашину са својих ногу – за сведочанство против њих.”
6
Тада су отишли и ишли по селима проповедајући јеванђеље и лечећи свуда.
7
А Ирод четворовласник чуо је све шта се догађа и био је у великој неприлици јер су неки говорили да је Јован васкрсао из мртвих;
8
а други – да се појавио Илија, трећи пак – да је устао неки од старих пророка.
9
Ирод рече: „Јовану сам ја одсекао главу; али ко је овај о коме слушам такве ствари?” И тражио је да га види.
10
А кад су се апостоли вратили, испричаше му све шта су учинили. И узе их са собом, па се повуче у пусто место према граду званом Витсаида.
11
Али је народ то сазнао и пошао за њим. И он их прими и говораше им о царству Божјем, и исцељивао је оне којима је лечење било потребно.
12
А дан поче нагињати; Дванаесторица тада приступише и рекоше му: „Отпусти народ, нека иду у околна села и засеоке да нађу свратише и храну, јер смо овде у пустом крају.”
13
Он им пак рече: „Па дајте им ви да једу.” Али они рекоше: „Немамо више од пет хлебова и две рибе; можда да ми идемо и купимо храну за сав овај народ.”
14
А било је око пет хиљада људи. И рече својим ученицима: „Посадите их у групе по педесет.”
15
И поступише тако, те посадише све.
16
Он пак узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови их и изломи, и даваше их ученицима да изнесу пред народ.
17
И једоше сви и наситише се, те подигоше дванаест котарица преосталих комада.
18
И кад се једном сам молио Богу, а ученици били с њим, упита их: „Шта каже народ ко сам ја?”
19
Они пак одговорише: „Једни кажу – Јован Крститељ, други – Илија, а трећи – да је васкрсао неки од старих пророка.”
20
Тада им рече: „А ви шта кажете! Ко сам ја?” На то Петар одговори: „Христос Божји.”
21
А он им запрети и заповеди да то никоме не казују,
22
додајући да Син човечји треба много да пропати, да буде одбачен од старешина и првосвештеника и књижевника, да буде убијен и да васкрсне трећи дан.
23
И свима је говорио: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе и узима свој крст сваки дан, па нека иде за мном.
24
Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот ради мене, тај ће се спасти.
25
Јер какву корист има човек кад задобије сав свет, а самога себе упропасти или науди?
26
Ко се, наиме, постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечји кад дође у својој слави, у слави Оца и светих анђела.
27
А вама уистину кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство Божје.”
28
А око осам дана после ове беседе узе Петра, Јована и Јакова, па се попе на гору да се помоли.
29
И док се молио, његово лице се измени, а његово одело поста бело и сјајно.
30
И, гле, два човека су разговарала с њим; то су били Мојсије и Илија,
31
који показаше у слави и говораху о његовој смрти, коју је имао да поднесе у Јерусалиму.
32
Међутим, Петра и његове другове је савладао сан. А кад су се пробудили, видеше његову славу и два човека који су стајали с њим.
33
И кад су се они одвојили од њега, Петар рече Исусу: „Учитељу, добро је да смо овде, да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији” – не знајући шта говори.
34
И док је он то говорио, дође облак и заклони их; и уплашише се кад уђоше у облак.
35
А из облака дође глас који је говорио: „Ово је мој изабрани Син, њега слушајте.”
36
И кад је глас одјекнуо, Исус се нађе сам. Они су пак оћутали и тих дана нису јављали никоме ништа од онога што су видели.
37
А кад су следећег дана сишли с горе, многи народ му изађе у сусрет.
38
И, гле, један човек из народа повика: „Учитељу, молим те погледај на мога сина јер ми је јединац.
39
Види, хвата га дух, те изненада виче и растрже га тако да баца пену, и сатирући га једва одлази од њега.
40
И замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.”
41
Исус пак одговори и рече: „О неверни и наопаки нараштају, докле ћу бити с вама и докле ћу вас подносити? Доведи свога сина овамо.”
42
И док му је прилазио, обори га демон и поче ломити. Али Исус запрети нечистом духу, те исцели дечака, и даде га његовом оцу.
43
И сви су се дивили Божјој величини. А док су се сви чудили свему што је чинио, он рече својим ученицима:
44
„Ставите ове речи у своје уши; јер ће Син човечји бити предан у људске руке.”
45
Али они нису разумели ове речи и била је скривена од њих да нису могли да је схвате, а бојали су се да га запитају за ову реч.
46
И почеше размишљати у себи ко би био највећи међу њима.
47
А Исус, знајући помисао њихова срца, узе једно дете, стави га крај себе
48
и рече им: „Ко прими ово дете у моје име – мене прима; а ко мене прими – прима онога који је мене послао; јер ко је најмлађи међу свима вама – тај је највећи.”
49
На то проговори Јован и рече: „Учитељу, видели смо једнога који у твоје име изгони демоне, и ми смо му бранили зато што не иде с нама.”
50
Исус му пак рече: „Не браните, јер ко није против вас – уз вас је.”
51
А кад је дошло време да се вазнесе на небо, одлучи да иде у Јерусалим,
52
те посла гласнике пред собом. Они одоше и уђоше у једно самарјанско село да му припреме.
53
Али га нису примили зато што се упутио Јерусалиму.
54
Кад су то видели ученици Јаков и Јован, рекоше: „Господе, хоћеш ли да кажемо да сиђе огањ с неба и да их уништи?”
55
А он се окрену и укори их [рекавши: „Не знате каквог сте духа; Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе”].
56
И одоше у друго село.
57
И док су ишли путем, неко му рече: „Ићи ћу с тобом куд год ти пођеш.”
58
Исус му пак рече: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где да наслони главу.”
59
А једном другом рече: „Хајде за мном.” Али он рече: „Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свога оца.”
60
Рече му: „Остави мртве нека сахрањују своје мртваце, а ти иди и објављуј царство Божје.”
61
А рече и трећи: „Ја ћу за тобом, Господе; али ми прво дозволи да се опростим са својим домаћима.”
62
Исус му пак рече: „За царство Божје није нико ко стави своју руку на плуг, па се осврће натраг.”
← Chapter 8
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 10 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24