bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Luke 18
Luke 18
Serbian CNZ
← Chapter 17
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 19 →
1
А каза им причу да би показао како треба свагда да се моле и да не малаксавају.
2
Рече: „У једном граду био је неки судија који се није бојао Бога и није марио за људе.
3
А у том граду била је једна удовица која је долазила к њему и говорила: ‘Одбрани ме од мога противника пред судом.’
4
Али он неко време није хтео, а после рече у себи: ‘Ако се и не бојим Бога, нити марим за људе,
5
одбранићу ову удовицу, јер ми досађује, да не би најзад дошла и избила ме.’”
6
Даље рече Господ: „Чујте шта говори неправедни судија.
7
А Бог зар да не одбрани своје изабране који му вапију дању и ноћу и зар да оклева с њима?
8
Кажем вам: одбраниће их брзо. Него, кад Син човечји дође, хоће ли наћи веру на земљи?”
9
А ову причу каза некима који су били уверени у себе да су праведни и остале људе ниподаштавали.
10
„Два човека одоше у храм да се помоле, један фарисеј, а други цариник.
11
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: ‘Боже, хвала ти што нисам као други људи, разбојници, неправедници, прељубочинци, или као и овај цариник;
12
постим два пута у недељи, дајем десетак од свега што стичем.’
13
А цариник је стајао издалека и није хтео ни очи да подигне према небу, него је ударио своја прса говорећи: ‘Боже, буди милостив мени грешноме.’
14
Кажем вам: овај се вратио кући оправдан, а не онај; јер ће бити понижен свако ко уздиже самога себе, а узвишен ће бити ко самога себе понизује.”
15
Доносили су му и малу децу да их дотакне. А кад су ученици то видели, забрањивали су им.
16
Али Исус дозва децу к себи и рече: „Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер царство Божје припада таквима.
17
Заиста вам кажем: ко не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.”
18
И запита га један старешина: „Добри учитељу, шта да учиним па да наследим вечни живот?”
19
А Исус му рече: „Што ме називаш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.
20
Знаш заповести: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и мајку.”
21
Он пак рече: „Држао сам све то од своје младости.”
22
А кад је Исус то чуо, рече му: „Недостаје ти још једно: продај све што имаш и раздај сиромасима, па ћеш имати благо на небесима, и хајде за мном.”
23
А он, чувши то, постаде врло жалостан јер је био веома богат.
24
А кад га Исус виде таквог, рече: „Како имућни људи тешко улазе у царство Божје.
25
Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божје.”
26
А они који су чули рекоше: „Па ко може да се спасе?”
27
Он пак рече: „Што је код људи немогуће – могућно је код Бога.”
28
На то Петар рече: „Види, ми смо оставили све своје и пошли за тобом.”
29
А он им рече: „Заиста вам кажем да нема ниједнога који је ради царства Божјег оставио кућу или жену, или браћу, или родитеље, или децу,
30
а да не прими много више у ово време и вечни живот у свету који ће доћи.”
31
Тада узе Дванаесторицу и рече им: „Ево, идемо горе у Јерусалим и свршиће се све што су пророци написали за Сина човечјег.
32
Јер ће га предати многобошцима и наругаће му се, и биће злостављан и испљуван,
33
па кад га ишибају, убиће га, и трећи дан ће васкрснути.”
34
Али они нису разумели ништа од овога; ова реч је била скривена од њих и нису разумели шта је речено.
35
А кад се приближио Јерихону, неки слепи је седео крај пута и просио.
36
А кад је чуо како народ пролази, запита шта је то.
37
И обавестише га да пролази Исус Назарећанин.
38
И повика говорећи: „Исусе, сине Давидов, смилуј се на мене!”
39
А они што су ишли напред прекореваху га да ућути. Али је он још више викао: „Сине Давидов, смилуј се на мене!”
40
И Исус стаде и заповеди да га доведу к њему. А кад се он приближи, запита га:
41
„Шта хоћеш да ти учиним?” Он пак рече: „Господе, да прогледам.”
42
Тада му Исус рече: „Прогледај! Спасла те је твоја вера.”
43
И одмах прогледа и иђаше за њим славећи Бога. Хвалио је Бога и сав народ који је то видео.
← Chapter 17
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 19 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24