bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Luke 5
Luke 5
Serbian CNZ
← Chapter 4
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 6 →
1
Кад је народ хрлио к њему и слушао реч Божју, а он стајао код Генесаретског језера,
2
виде два чамца крај обале; рибари су изашли из њих и испирали мреже.
3
Ушавши у један од тих чамаца, који је био Симонов, замоли га да мало одмакне од копна. Потом седе и учаше народ из чамца.
4
А кад преста да говори, рече Симону: „Навези на дубину и баците своје мреже за лов.”
5
Симон му одговори и рече: „Учитељу, сву ноћ смо се трудили и нисмо ухватили ништа, али на твоју реч бацићу мреже.”
6
И кад то учинише, ухватише мноштво риба; мреже су им се чак цепале.
7
И дадоше знак друговима у другом чамцу да дођу и да им помогну. И дођоше, па напунише оба чамца, тако да су тонули.
8
Видевши то пак Симон Петар, припаде Исусовима коленима и рече: „Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек.”
9
Запрепашћење, наиме, обузе њега и све који су били с њим због улова риба што уловише,
10
а исто тако и Зеведејеве синове Јакова и Јована, који су били Симонови другови. Тада Исус рече Симону: „Не бој се; одсад ћеш ловити људе.”
11
И извукоше чамце на обалу, оставише све и одоше за њим.
12
И кад је био у једном граду, гле, човек сав губав видевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.”
13
Тада пружи руку, дотаче га и рече: „Хоћу, буди чист.” И одмах губа спаде с њега.
14
И заповеди му да никоме не каже, него: „Иди, покажи се свештенику и принеси жртву за своје очишћење, како је то наложио Мојсије, за сведочанство њима.”
15
Али се глас о њему још више ширио, те се многи народ стицао да га слуша и да се исцељује од својих болести.
16
А он се повлачио у усамљена места и молио се Богу.
17
И кад је једног дана учио, седели су фарисеји и учитељи Закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима; а он је исцеливао силом Господњом.
18
И, гле, људи донеше на постељи човека који је био одузет, те гледаху да унесу и ставе пред њега.
19
И не нашавши пута да га унесу – због народа – попеше се на кров и спустише га кроз кров с постељом на средину пред Исуса.
20
И кад виде њихову веру, рече: „Човече, опраштају ти се твоји греси.”
21
Тада почеше књижевници и фарисеји да размишљају говорећи: „Ко је овај што хули на Бога? Ко може да опрашта грехе сем јединога Бога?”
22
Исус је пак схватио њихове мисли, те им у одговору рече: „Шта премишљате у својим срцима?
23
Шта је лакше, рећи: ‘Опроштају ти се твоји греси’ или ‘Устани и ходај’?
24
Али да знате да Син човечји има власт на земљи да опрашта грехе.” Рече одузетоме: „Теби говорим, устани и дигни своју постељу, па иди својој кући.”
25
И одмах уста пред њима, подиже постељу на којој је лежао, па оде својој кући славећи Бога.
26
И сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говораху: „Данас смо видели чудне ствари.”
27
И после тога изађе, те виде цариника по имену Левије како седи на царинарници. И рече му: „Хајде за мном.”
28
Тада он остави све, уста и пође за њим.
29
И Левије му приреди велику част у својој кући; било је и много цариника и других људи с њима за трпезом.
30
А фарисеји и њихови књижевници су гунђали његовим ученицима говорећи: „Зашто једете и пијете с цариницима и грешницима?”
31
Исус пак одговори и рече им: „Лекар није потребан здравима него болеснима;
32
нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање.”
33
А они му рекоше: „Јованови ученици често посте и моле се Богу, фарисејски ученици исто тако, а твоји једу и пију.”
34
Исус им пак рече: „Можете ли навести сватове да посте док је младожења с њима?
35
Него ће доћи дани кад младожења буде отет од њих, онда ће постити у те дане.”
36
А рече им и причу: „Нико не дере закрпу од нове хаљине и не ставља на стару хаљину; иначе нову цепа, а старој не пристаје закрпа од нове.
37
И нико не сипа ново вино у старе мехове; иначе ће ново вино продерати мехове, оно ће се просути, а мехови ће пропасти;
38
него ново вино треба сипати у нове мехове.
39
И нико ко је пио старо не жели ново; јер каже: ‘Старо је добро.’”
← Chapter 4
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 6 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24