bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Luke 10
Luke 10
Serbian CNZ
← Chapter 9
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 11 →
1
После тога Господ изабра других седамдесет и два, па их посла по двојицу пред собом у сваки град и свако место куда је сам намеравао да дође.
2
И рече им: „Жетва је велика, а радника је мало; молите стога господара жетве да пошаље раднике на своју жетву.
3
Идите, ето, шаљем вас као јагањце међу вукове.
4
Не носите новчаника, ни торбе, ни обуће и не поздрављајте никога на путу.
5
А кад уђете у коју кућу, прво реците: ‘Мир овој кући.’
6
И ако тамо буде син мира, ваш мир ће остати на њој; а ако не, вратиће се к вама.
7
У тој кући остајте, једите и пијте што имају; радник је, наиме, достојан своје плате. Немојте прелазити из куће у кућу,
8
и ако уђете у који град – па вас приме – једите што је изнесено пред вас.
9
Исцелите болеснике у њему и говорите им: ‘Дошло је до вас царство Божје.’
10
Ако пак уђете у који град, па вас не приме, изађите на његове улице и реците:
11
‘Отресамо вам из вашега града и прах који је прионуо за наше ноге. Али то знајте да се приближило царство Божје.’
12
Кажем вам да ће у онај дан Содому бити лакше него том граду.
13
Тешко теби, Хоразине, тешко теби, Витсаидо, јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, одавно би се покајали седећи у врећи и пепелу.
14
Али Тиру и Сидону ће бити лакше на суду него вама.
15
И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? Бићеш срушен до ада.
16
Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује; ко пак одбацује мене – одбацује онога који је мене послао.”
17
А оних седамдесет и два вратише се с радошћу говорећи: „Господе, и демони нам се покоравају у твоје име.”
18
А он им рече: „Гледао сам сатану како је пао с неба као муња.
19
Ето, дао сам вам власт да стајете на змије и шкорпије, и на сваку непријатељску силу – и ништа вам неће наудити.
20
Али немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небесима.”
21
У тај час обрадова се у Духу Светоме и рече: „Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си сакрио ово од мудрих и паметних, а открио си безазленима. Да, Оче, зато што се теби тако свидело.
22
Мој Отац ми је све предао. И нико сем Оца не зна ко је Син, и ко је Отац зна само Син и онај коме Син хоће да открије.”
23
Тада се обрати посебно ученицима и рече: „Блажене су очи које гледају што ви гледате.
24
Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, и нису видели, те да чују оно што ви слушате, па нису чули.”
25
И, гле, један учитељ Закона устаде да га куша и рече: „Учитељу, шта треба да учиним, па да наследим живот вечни?”
26
А он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?”
27
А он одговори и рече: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом, и свом снагом својом и свом мишљу својом и љуби ближњега свога као самога себе.”
28
Рече му: „Право си одговорио; чини то, па ћеш живети.”
29
Он пак, желећи да се оправда, рече Исусу: „А ко је мој ближњи?”
30
Исус прихвати и рече: „Један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који га свукоше, избише, оставише га напољу полумртва и одоше.
31
А случајно је тим путем силазио један свештеник, виде га и прође.
32
Исто тако и један левит дође на то место, па кад виде, прође.
33
А неки Самарићанин путујући дође до њега и, кад га виде, сажали се,
34
приђе, прели његове ране уљем и вином, те их преви, па га посади на своје живинче, одведе у гостионицу и постара се за њега.
35
Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару и рече: ‘Побрини се за њега и, ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.’
36
Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?”
37
А он рече: „Онај који му је учинио милосрђе.” Исус му пак рече: „Иди, па чини и ти тако.”
38
А кад су путовали, уђе у једно село; нека жена по имену Марта прими га у своју кућу.
39
Она је имала сестру по имену Марију, која је села крај ногу Господа и слушала његову беседу.
40
А Марта се много трудила да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.”
41
А Господ јој одговори и рече: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш се за много,
42
а једно је потребно; Марија је, наиме, изабрала добри део, који јој се неће одузети.”
← Chapter 9
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 11 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24