bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Luke 20
Luke 20
Serbian CNZ
← Chapter 19
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 21 →
1
И кад је једног дана учио народ у храму и проповедао јеванђеље, приступише му првосвештеници и књижевници са старешинама
2
и рекоше му: „Кажи нам каквом влашћу чиниш то, или ко је тај који ти је дао ту власт?”
3
А он им у одговору рече: „И ја ћу вам упутити једно питање, па ми кажите
4
да ли је Јованово крштење било с неба или од људи?”
5
А они промишљаху међу собом говорећи: „Ако кажемо – с неба, рећи ће: ‘Зашто му нисте поверовали?’
6
Ако пак кажемо – од људи, сав народ ће нас побити камењем јер је уверен да је Јован пророк.”
7
И одговорише да не знају откуда је.
8
А Исус им рече: „Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.”
9
А ову причу поче казивати народу: „Један човек посади виноград и даде га виноградарима под закуп, те отпутова на дуже време.
10
А кад је дошло време, посла слугу виноградарима да му даду од виноградског рода. Али виноградари њега избише и послаше празних руку.
11
И опет посла једног другог слугу, али они и тога избише, осрамотише и послаше празних руку.
12
На то посла и трећега, али они и овога ранише и избацише.
13
Онда рече господар винограда: ‘Шта да радим? Послаћу свога вољеног сина; можда ће презати од њега.’
14
А кад га виноградари видеше, почеше размишљати међу собом говорећи: ‘Ово је наследник; да га убијемо, па да наследство буде наше.’
15
Тако га избацише из винограда и убише. Шта ће им, дакле, учинити господар винограда?
16
Доћи ће и погубиће те виноградаре, па ће виноград дати другима.” А кад су они то чили, рекоше: „Не дао Бог!”
17
Он пак погледа на њих и рече: „Шта, дакле, значи ова реч Писма: ‘Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен’?
18
Разбиће се сваки ко падне на тај камен, а на кога он падне – сатрће га.”
19
Књижевници пак и првосвештеници настојали су тога часа да ставе руке на њега, али се побојаше народа. Схватили су, наиме, да је ову причу на њих уперио.
20
И мотрећи на њега, послаше људе који су били подметнути да се представе као праведни да би га ухватили у речи, па да га предаду прокураторовој власти и сили.
21
И упиташе га говорећи: „Учитељу, знамо да право говориш и учиш, те не гледаш ко је ко, него у истини учиш путу Божјем.
22
Да ли је нама допуштено да дајемо порез цару или није?”
23
Он пак, приметивши њихово лукавство, рече им:
24
„Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?” Они рекоше: „Царев.”
25
А он им рече: „Дајте онда цару царево, а Богу Божје.”
26
И нису могли да га ухвате у речи пред народом, него умукоше зачуђени његовим одговором.
27
Тада приђоше неки од садукеја, који оспоравају васкрсење, и запиташе га говорећи:
28
„Учитељу, Мојсије нам је написао: ‘Ако коме умре брат који има жену, а буде без деце, нека његов брат узме жену и нека подигне пород свом брату.’
29
Било је тако седморо браће. Први је узео жену и умро без деце;
30
тада је узе други,
31
па трећи, и тако свих седам не оставише деце и помреше.
32
Најзад умре и жена.
33
О васксрењу, дакле, ова жена коме ће од њих припасти као жена? Јер је она била жена седморици.”
34
Тада им рече Исус: „Деца овога света жене се и удају,
35
а који се удостоје да добију онај свет и васкрсење из мртвих нити се жене, нити се удају.
36
Они не могу више ни умрети, јер су као анђели и синови су Божји пошто су синови васкрсења.
37
А да мртви устају, то је и Мојсије показао на месту о купини, где Господа назива Богом Авраамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.
38
А Бог није Бог мртвих, него живих, јер су њему сви живи.”
39
А неки од књижевника одговорише и рекоше: „Учитељу, добро си рекао.”
40
И нису се више усуђивали да га ишта питају.
41
Тада им рече: „Како говоре да је Христос Давидов син?
42
Наиме, сам Давид каже у књизи Псалама: ‘Господ рече Господу моме: Седи мени с десне стране
43
док положим твоје непријатеље као подножје твојих ногу.’
44
Давид га, дакле, назива Господом; како му је онда син?”
45
И док је сав народ слушао, рече својим ученицима:
46
„Чувајте се књижевника, који радо иду у дугим хаљинама, воле поздраве на трговима, прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама,
47
који једу удовичке куће и лажно се моле дуго; ови ће бити већма осуђени.”
← Chapter 19
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 21 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24