bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Luke 7
Luke 7
Serbian CNZ
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 8 →
1
Пошто је завршио све своје речи пред народом, уђе у Кафарнаум.
2
А слуга једнога капетана – кога је он ценио – беше болестан на мору.
3
Чувши за Исуса, посла к њему јудејске старешине молећи га да дође и излечи његовог слугу.
4
А кад они дођоше Исусу, мољаху га усрдно говорећи: „Заслужује да му то учиниш
5
јер воли наш народ и подигао нам је синагогу.”
6
Исус пође с њима, а кад већ није био далеко од куће, посла капетан пријатеље поручујући му: „Господе, не труди се јер нисам достојан да уђеш под мој кров.
7
Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него реци само једну реч, па ће бити излечен мој слуга.
8
И ја сам, наиме, човек под влашћу, имам под собом војнике, па кажем овоме: ‘Иди’, и иде, а другоме: ‘Дођи’, и долази, и своме слуги: ‘Учини то’, и чини.”
9
Чувши то, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим, те рече: „Кажем вам, толику веру нисам нашао ни у Израиљу.”
10
И кад су се изасланици вратили кући нађоше слугу здравог.
11
Затим Исус оде у град звани Наин, а с њим су ишли његови ученици и много народа.
12
А кад се приближио градским вратима, гле, износили су мртваца, јединца сина његове мајке, која је била удовица, и с њом је било много света из града.
13
А кад је Господ виде, сажали се на њу и рече јој: „Не плачи.”
14
Тада приђе, дотаче мртвачки сандук – носиоци пак стадоше – и рече: „Младићу, теби говорим, устани.”
15
И мртвац седе, те поче да говори; и даде га његовој мајци.
16
А страх је обузео све, па су славили Бога говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама”, и: „Бог је посетио свој народ.”
17
И рашири се овај глас о њему по свој Јудеји и по свој околини.
18
Јована обавестише о свему овоме његови ученици. Тада Јован дозва двојицу од својих ученика,
19
посла их Господу питајући: „Јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?”
20
Кад су пак ови људи дошли к њему, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао к теби и пита: ‘Јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?’”
21
У тај час је исцелио многе људе од болести, мука и злих духова и многим слепима даровао вид.
22
Њима пак одговори: „Идите, јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи поново гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда јеванђеље;
23
и блажен је који се не саблазни о мене.”
24
А кад су Јованови посланици отишли, поче Исус да говори народу о Јовану: „Шта сте изашли у пустињу да видите? Трску коју ветар љуља?
25
Него шта сте изишли да видите? Човека обучена у меке хаљине? Гле, који носе сјајне хаљине и живе у раскоши – на краљевским дворовима су.
26
Или шта сте изашли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка.
27
То је онај за кога је написано: ‘Гле, шаљем свога весника пред лице твоје, који ће припремити твој пут пред тобом.’
28
Кажем вам, међу рођенима од жена нико није већи од Јована; а најмањи у царству Божјем већи је од њега.”
29
И сав народ који је чуо, па и цариници признаше праведност Божју, те се крстише Јовановим крштењем.
30
А фарисеји и законици одбацише оно што је Бог хтео да учини с њима и не примише његово крштење.
31
„С ким ћу, дакле, упоредити људе овог нараштаја? И на кога личе?
32
Они су као деца која седе на тргу и довикују једни другима: ‘Свирали смо вам и нисте играли, кукали смо и нисте плакали.’
33
Дошао је, наиме, Јован Крститељ; није јео хлеба, нити је пио вина, и кажете: ‘Демон је у њему.’
34
Дошао је Син човечји који једе и пије, па кажете: ‘Гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.’”
35
И оправдаше мудрост сва деца њезина.
36
Један од фарисеја молио га је да једе с њим; и ушавши у фарисејеву кућу, седе за трпезу.
37
И, гле, једна жена, која је била грешница у граду, сазна да је он у фарисејевој кући за трпезом, донесе алавастарски суд с миром,
38
те стаде подно код његових ногу плачући, па поче сузама квасити његове ноге и својом косом отираше и љубише његове ноге, и помазаше их миром.
39
Видевши пак фарисеј, који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко је и каква је жена која га дотиче, да је грешница.”
40
Исус му одговори и рече: „Симоне, имам да ти кажем нешто.” А он: „Учитељу, кажи.” Рече:
41
„Двојица су били дужни једном зајмодавцу; један је дуговао пет стотина динара, а други педесет.
42
Како нису имали да врате, опрости обојици. Који ће га, дакле, од њих више љубити?”
43
Симон одговори: „Мислим онај коме је више поклонио.” А он му рече: „Право си просудио.”
44
И окрену се жени, те рече Симону: „Видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу, ниси ми дао воде за ноге, а она је сузама облила моје ноге и својом косом отрла.
45
Пољубац ми ниси дао, а она, откако сам ушао није престала да ми љуби ноге.
46
Ниси ми помазао главу уљем, а она је миром помазала моје ноге.
47
Стога ти кажем, опроштени су јој многи греси јер је имала много љубави. Коме се мало прашта, мало љуби.”
48
А њој рече: „Опроштени су ти греси.”
49
Они пак који беху заједно за трпезом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај што и грехе опрашта?”
50
А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди с миром.”
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 8 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24