bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Luke 24
Luke 24
Serbian CNZ
← Chapter 23
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
1
А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб носећи мирисе које су спремиле.
2
Али нађоше камен одваљен од гроба
3
и, кад су ушле, не нађоше тело Господа Исуса.
4
И док су биле у недоумици због тога, гле, два човека у сјајној одећи стадоше пред њих.
5
Пошто су биле уплашене и обориле лице земљи, они им рекоше: „Што тражите живога међу мртвима?
6
Нема га овде, него је васкрсао; сетите се како вам је рекао док је још био у Галилеји,
7
наиме, да Син човечји треба да буде предан у руке грешних људи, и да буде распет, и да васкрсне трећи дан.”
8
Тада се сетише његових речи,
9
па се вратише од гроба и јавише све ово Једанаесторици и свима осталима.
10
То су биле Марија Магдалена и Јована и Марија, Јаковљева мајка; и остале жене с њима рекоше ово апостолима.
11
А њима се ове речи учинише као празна шала и нису им веровали.
12
Петар пак уста и отрча до гроба; нагнувши се виде само завоје, и оде чудећи се у себи томе што се догодило.
13
И, гле, истога дана двојица од њих су ишли у село које се зове Емаус, што је шездесет стадија удаљено од Јерусалима,
14
и они су разговарали међу собом о свим овим догађајима.
15
Док су они расправљали и разговарали, сам Исус се приближи и иђаше с њима.
16
Али њиховим очима није било дано да га препознају.
17
И рече им: „Какви су то разговори што их успут водите међу собом?” И застадоше гледајући тужно.
18
Одговори један, по имену Клеопа, и рече му: „Јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који није сазнао шта се у њему догодило ових дана?”
19
И рече им: „Шта?” А они му рекоше: „Оно с Исусом Назарећанином, који је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом,
20
како су га наши првосвештеници и старешине предали на смртну казну и распели га.
21
А ми смо се надали да је он тај који ће избавити Израиља. И при свем том, данас је трећи дан како се то догодило.
22
Уз то, запрепастише нас неке наше жене које су биле рано ујутро на гробу
23
и како нису нашле његово тело, дођоше и рекоше да су виделе појаву анђела, који су им рекли да је он жив.
24
Неки од наших одоше до гроба и нађоше тако како су жене рекле, али њега нису видели.”
25
И рече им он: „О, како сте неразумни и спора срца да верујете у све што су пророци казали!
26
Зар није требало да Христос претрпи то и да уђе у своју славу?”
27
Тада им разјасни шта је о њему писано у свему Писму – почевши од Мојсија и свих пророка.
28
И приближи се селу у које су ишли, а он се правио као да хоће да иде даље.
29
И салетеше га говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ измакао.” Тако уђе да остане с њима.
30
И кад је седео с њима за трпезом, узе хлеб, благослови, изломи и даваше им.
31
Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима.
32
И рекоше један другоме: „Није ли наше срце горело у нама кад нам је говорио успут и тумачио нам Писма?”
33
И уставши тога часа, вратише се у Јерусалим, те нађоше окупљену Једанаесторицу и њихове другове,
34
који су говорили: „Господ је стварно васкрсао и јавио се Симону.”
35
А они су им причали шта је било на путу и како су га препознали при ломљењу хлеба.
36
Док су они још то говорили, сам Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!”
37
А они, шћућурени и уплашени, мишљаху да гледају духа.
38
И рече им: „Што сте тако збуњени и зашто се јављају сумње у вашим срцима?
39
Погледајте моје руке и моје ноге, ја сам главом. Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију – као што видите да ја имам.”
40
Рекавши то, показа им руке и ноге.
41
А како они још нису веровали од радости, него су се чудили, рече им: „Имате ли овде шта за јело?”
42
А они му дадоше комад печене рибе;
43
он узе и поједе пред њима.
44
И рече им: „То су моје речи које сам изговорио док сам још био с вама, наиме, да треба да се испуни све што је за мене написао у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.”
45
Тада им отвори ум да разумеју Писма.
46
Рече им још: „Тако је написано да Христос треба да пострада и да васкрсне из мртвих трећег дана,
47
те да се у његово име проповеда покајање и опроштај грехова свима народима – почевши од Јерусалима.
48
Ви сте сведоци овоме,
49
а ја ћу, ето, послати на вас обећање свога Оца; ви седите у граду док се не обучете у силу с висине.”
50
Тада их изведе до Витаније, подиже своје руке и благослови их.
51
И док их је благосиљао, удаљи се од њих и узношаше се на небо.
52
А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу,
53
и беху једнако у храму [хвалећи и] благосиљајући Бога.
← Chapter 23
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24