bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Uzbek
/
Uzbek 2016 (UZB) (Муқаддас Китоб)
/
Job 14
Job 14
Uzbek 2016 (UZB) (Муқаддас Китоб)
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 15 →
1
“Аёл зотидан туғилган инсоннинг Умри қисқа, ҳаёти қайғуга тўла бўлади.
2
У гул сингари очилади–ю, яна сўлиб қолади. Соядай тез ўтиб кетади, кўпга чидамайди.
3
Эй Худо! Шундай инсонга назар ташлайсанми? Мени ҳукм қилиш учун Ўз олдингга олиб келасанми?
4
Ким ҳалолни ҳаром ичидан чиқара олади?! Ҳеч ким.
5
Сен инсон ҳаётининг кунларини санаб қўйгансан, Неча ой яшашини ҳам биласан. Инсон Сен белгилаган чегаралардан ўтолмайди.
6
Уни тинч қўй, дам олсин. Мардикорларга ўхшаб, кунлик ишини тинчгина битирсин.
7
Ҳатто дарахтнинг ҳам умиди бор, Агар у кесиб ташланса, яна ўсаверади, Дарахтнинг новдалари ўсишдан тўхтамайди.
8
Унинг илдизлари қариб, Тўнкаси чирий бошласа,
9
Ҳатто сувнинг ҳидини сезса ҳам яна яшнаши мумкин. Навниҳол кўчатдай яна новдалари кўкариши мумкин.
10
Лекин инсон ўлганда бор кучидан айрилади, Охирги нафасини чиқаради–ю, йўқ бўлиб кетади!
11
Сув денгиздан буғланиб чиқиб кетгандай Дарё қуриб, йўқ бўлиб кетгандай,
12
Инсон ҳам ётади–ю, қайтиб турмайди. Осмон йўқ бўлмагунча, у уйғонмайди. Ўлим уйқусидан уни ҳеч ким турғиза олмайди.
13
Эй Худо, қани энди, мени ўликлар диёрига юборсанг, Ғазабинг босилгунча мени яшириб қўйсанг, Мен учун бир вақт тайинлаб, кейин мени ёдга олсанг.
14
Инсон ўлса, у яна тириладими? Агар шундай бўлса, озод бўлгунимча Барча қийинчиликларга чидаб берардим.
15
Мени чақирсанг, Сенга жавоб берган бўлардим. Менга, Ўз қўлинг билан яратганга мунтазир бўлардинг.
16
Шунда Сен қадамларимни ўлчардинг–у, Гуноҳларимни ҳисобга олмасдинг.
17
Айбларимни хуржунга солиб, боғлаб қўйгандай бўлардинг. Фосиқлигимни ўчириб, устидан оқлаб ташлагандай бўлардинг.
18
Аммо тоғлар қулаб, майдаланиб кетади, Қоялар ўз жойидан сурилади,
19
Сув тошларни емиради, Тошқин сувлар ерни ювиб кетади. Худди шу сингари Сен ҳам Инсоннинг умидини йўққа чиқарасан.
20
Сен инсонни бутунлай мағлуб қиласан, Инсон оламдан ўтиб кетади. Ўлганда юзини ўзгартириб, жўнатиб юборасан.
21
Фарзандлари ҳурматга сазовор бўлсалар ҳам, Пастга урилсалар ҳам у билмайди.
22
Инсон фақат ўз танасидаги оғриқни сезади, Фақат ўзи учун қайғуради.”
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 15 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42