bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Macedonian
/
Macedonian 2023 (Нов Превод на Новиот Завет 2023)
/
Acts 26
Acts 26
Macedonian 2023 (Нов Превод на Новиот Завет 2023)
← Chapter 25
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 27 →
1
Агрипа му рече на Павле: „Допуштено ти е да зборуваш во своја одбрана.“ Тогаш Павле ја испружи раката и почна да зборува во своја одбрана:
2
„Се сметам среќен себеси, царе Агрипа, што денес пред тебе ќе можам да се одбранам од сето она за што сум обвинет од Јудејците,
3
дотолку повеќе, што ти ги познаваш јудејските обичаи и препирки; па затоа, те молам, трпеливо да ме ислушаш.
4
Мојот живот од раната младост, им е познат на сите Јудејци, зашто го поминав најнапред меѓу својот народ во Ерусалим;
5
тие одамна ме знаат – ако сакаат нека сведочат – дека јас, како фарисеј, живеев по најстрогото учење на нашата вера;
6
а сега стојам пред судот поради надежта во ветувањето што Бог им го даде на нашите татковци,
7
кое нашите дванаесет племиња се надеваат дека ќе го постигнат, ревносно служејќи Му на Бога ноќе и дење. За таа надеж, царе Агрипа, обвинет сум од Јудејците.
8
Зарем вие мислите дека е неверојатно Бог да воскреснува мртви?
9
И јас самиот мислев дека треба да извршам многу работи против името на Исус Назареецот;
10
така и направив во Ерусалим и, откако добив власт од првосвештениците, затворив многу светии, а кога ги убиваа, и јас одобрував.
11
И многупати ги мачев по сите синагоги, ги принудував да хулат и, прекумерно гневен на нив, ги гонев дури и во туѓите градови.
12
За таа цел одејќи во Дамаск, со овластување и одобрение од првосвештениците,
13
на пладне, царе, на патот видов светлина од небото, посилна од сончевата светлина, која ме озари мене и оние, што одеа со мене.
14
Сите паднавме на земја, и јас чув глас, што ми зборуваше и на еврејски јазик велеше: ’Савле, Савле, зошто Ме гониш? Тешко е за тебе да се риташ против бодило.‘
15
А јас реков: ’Кој си Ти, Господи?‘ Тој одговори: ’Јас сум Исус, Кого ти Го гониш.
16
Но стани и исправи се на нозете; затоа и ти се јавив, да те назначам за служител и сведок на ова што го виде и што ќе ти го покажам,
17
издвојувајќи те од овој народ и од незнабошците, кај кои те испраќам,
18
за да им ги отвориш очите, та да се свртат од темнина кон светлина и од власта на сатаната кон Бога, па преку верата во Мене да примат простување на гревовите и наследство меѓу осветените.‘
19
Затоа, царе Агрипа, јас не се противев на небесното видение,
20
но најнапред на жителите во Дамаск и Ерусалим, а потоа по целата Јудејска земја и на незнабошците им проповедав да се покаат и да се обратат кон Бога, правејќи дела достојни на покајание.
21
Поради ова Јудејците ме фатија во храмот и се обидоа да ме убијат.
22
Но, со помошта што ја добив од Бога, стојам до овој ден и сведочам пред мали и големи, не кажувајќи ништо друго освен она што го беа зборувале Пророците и Мојсеј дека треба да се случи:
23
дека Христос ќе пострада и дека, како прв воскреснат од мртвите, ќе им проповеда светлина на народот и на незнабошците.“
24
А додека го зборуваше ова во одбрана, Фест со силен глас рече: „Си полудел, Павле! Големата ученост те довела до лудило!“
25
А тој одговори: „Не сум луд, најпочитуван Фесте, туку кажувам вистинити и разумни зборови.
26
Тоа го знае и царот, пред кого слободно зборувам; јас не верувам дека од сето ова нешто му е непознато, зашто тоа не е вршено во некој агол.“
27
„Веруваш ли, царе Агрипа, во пророците? Знам дека веруваш.“
28
Агрипа му одговори на Павле: „Уште малку, па ќе ме убедиш да станам христијанин!“
29
А Павле рече: „Би Му се молел на Бога, порано или подоцна, не само ти, но и сите што ме слушате денес, да станете такви, каков што сум јас, само без овие окови.“
30
Кога го кажа тоа, царот и управникот Верникиј, и оние што седеа со нив, станаа
31
и, откако се повлекоа настрана, зборуваа меѓу себе и кажуваа дека тој човек не прави ништо што заслужува смрт или окови.
32
А Агрипа му рече на Фест: „Овој човек можеше да биде ослободен, ако не беше посакал суд пред цезарот.“
← Chapter 25
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 27 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28